Karnozin i Anti-tumorsko delovanje

Anti-tumorske osobine karnozina primećene su još pre tridesetak godina. Karnozin sprečava oštećenje DNK koje može dovesti do promena zdravih ćelija i pretvoriti ih u tumorske. Karnozin inhibira rast tumora i sprečava širenje već postojećih metastaza do zdravih tkiva.

Karnozin snižava nivoe ATP-a u tumorskim ćelijama i time smanjuje njihovu energiju za proliferaciju.
U današnjim naučnim istraživanjima posebna pažnja se posvećuje korišćenju prirodnih supstanci u tretmanima maligniteta. Prirodni antioksidant karnozin pripada ovoj vrsti molekula s obzirom da je naučno potvrđena značajna anti-tumorska aktivnost in vitro i in vivo. Nedavne studije su pokazale da karnozin sprečava širenje raka debelog creva utičući na nivo ATP-a u zahvaćenim ćelijama kao i na produkciju ROS-a (reaktivnih slobodnih radikala kiseonika)

Supresijom MMP-9 gena karnozin sprečava širenje raka jetre.

Karnozin smanjuje nivoe AGE’s (završni prudukti glikacije) koji su obično povećani u tumorskim stanjima.

Karnozin povećava efikasnost hemoterapeutika kao što je 5-fluorouracil.

Smanjenjem mitohondrijalnog oksidativnog stresa, karnozin usporava starenje ćelija koje dovode do raka jajnika.

Anti-tumorske efekte karnozina prvi su opisali naučnici Nagai i Suda (1986). Oni su subkutanim postupkom preneli sarkom-180 tumorskih ćelija u tela laboratorijskih miševa. Jedan dan nakon prenošenja, davan im je karnozin subkutano 2 cm od tumorskih ćelija. Tretman karnozinom (50 mg/kg/day) ponavljan je svakog drugog dana. Uporedjujući rezultate karnozina i fiziološkog rastvora primenjenog na isti način, primećeno je značajno smanjenje rasta tumora kod miševa gde je aplikovan karnozin. Nažalost, ovi eksperimenti nisu zavredili tadašnju pažnju stručne javnosti, verovatno zato što originalno istraživanje nije bilo na engleskom jeziku. Tek 20 godina kasnije, ispirisani radom Holliday-a i McFarland-a (1996) koji su otkrili da karnozin selektivno inhibira rast tumorskih ćelija, Renner i saradnici su 2008 godine pokazali da karnozin inhibira rast tumorskih ćelija izolovanih iz glioblastoma.

Očekivano je da karnozin neće pokazati nikakve neželjene efekte, i da pomaže pacijentima koji su na određenim anti-tumorskim terapijama. Jedan primer je i smanjenje oštećenja pluća prilikom primanja radioterapije.(Guney i saradnici 2006). Generalno gledano,jonizujuće zračenje je još uvek visoko efikasan tretman za različite vrste tumora i s toga se često i koristi. Formiranje ROS (reaktivnih vrsta kiseonika) je jedan od vodićih uzroka oštećenja ćelija usled radijacije(Riley 1994). Karnozin štiti ćelije i zdrava tkiva od ovih oštećenja uled svojih antioksidativnih i antiinflamatornih osobina.