Svedoci smo velike svetske pandemije novog SARS CoV-2 virusa.
Virus se manifestuje visokom temperaturom i akutnim respiratornim simptomima, a kod oko 52% inficirane populacije se ispoljava asimptomatski. Ipak, u teškim slučajevima virus može dovesti do otkazivanja rada pluća i drugih organa, septičkog šoka i smrti.
Mnoge osobine novog virusa su nam još uvek nepoznate, ali svetski istraživački centri i naučnici intenzivno rade na otkrivanju novih informacija vezanih za virusni genom, njegovu replikaciju, vezivanje za različite receptore, načine prenošenja i ulaska u oragnizam, kao i definisanje različitih terapijskih protokola koji dovode do bržeg oporavka zaraženih.
Imunitet i virusi
Virusne infekcije podstiču naše sisteme odbrane. Neke virusne infekcije vrlo lako preležimo, da čak ne znamo ni da smo ih imali. Ipak, neki virusi izazivaju teže kliničke slike.
Najčešći simptom virusne infekcije jeste temperatura. Ona je vrlo značajna i predstavlja jedan od naših odbrambenih sistema.
Visoka temperatura podstiče angažovanje T i B limfocita, naših ćelija koje se bore protiv virusa. Zbog toga temperaturu ne bi trebalo obarati dok god ne prelazi vrednosti od 38,5.
Na koji način naše imune ćelije ubijaju viruse?
Kada virus inficira naše ćelije, naš imuni sistem stupa na snagu. T i B limfociti produkuju razne sustance koje imaju zadatak da različitim mehanizmima uklone zaražene ćelije.
Imune ćelije, faktički, produkuju štetne materije, sa ciljem da se virus ukloni. Ova borba između našeg imunog sistema i virusa se naziva zapaljenje ili inflamacija.
Ukoliko je imuni odgovor dobro balansiran, naše imune ćelije će se za par dana izboriti sa virusnim uzročnikom. Kada je imuni odgovor prejak, kao u slučaju teških infekcija SARS CoV-2 virusom, tada više štete napravi naša odbrana produkujući veliku količinu zapaljenskih produkata, nego sam virus. Ovakva reakcija uništava i okolna, nezaražena, zdrava tkiva.
Kada nas virus napadne, dolazi do povećane produkcije azotnog oksida. Kod virusnih infekcija, povećana koncentracija NO dovodi do stvaranja izuzetno toksičnog peroksinitrita koji oštećuje tkiva i DNK.
Naučnici iz Australije, Indije i Sjedinjenih Država objavili su naučni rad gde smatraju da bi korišćenje L-karnozina kod pacijenata oboleih od COVID-19 moglo da spreči oštećenje pluća, kao i da dovede do smanjenja komplikacija i smrtnog ishoda. https://www.mdpi.com/1660-4601/17/11/3986/htm
Šta je L-karnozin?
L-karnozin je dipeptid prirodno prisutan u ljudskom organizmu.
Ima višestruke pozitivne uloge:
- Antioksidant (uklanja slobodne radikale)
- Smanjuje zapaljenja
- Helira i uklanja teške metale
- Odlaže starenje
- Održava normalan pH u ćelijama
Prema naučnicima, L-karnozin je dobar izbor kao prevencija, a i tokom infekcije virusom SARS CoV-2 iz više razloga:
- U poređenju sa ostalim terapijama, relativno je jeftin, može se dobiti bez recepta i nema neželjenih efekata
- Smanjuje koncentraciju azotnog oksida i štetnog peroksinitrita, čuvajući tkiva od prekomerne zapaljenske reakcije
- Balansira imuni odgovor
- Studije su pokazale da je karnozin vrlo efikasan kod virusa gripa, zika virusa i denga groznice
Vakcina je svakako najbolja zaštita od različitih virusa i predstavlja značajnu tekovinu modernog sveta. Razvoj vakcine je ozbiljan i dugotrajan posao koji zahteva ispitivanje njene bezbednosti i efikasnosti.
Prema najnovijim saznanjima, administracija karnozina kod pacijenata obolelih od COVID-19 može pomoći u boljoj kontroli bolesti i smanjenju štete koju virus SARS CoV-2 izaziva.